Nervozna situacija u Moskvi bila je tog 21. juna 1941. godine. U ministarstvu spoljnih poslova stižu izveštaji da će sjutra, 22. juna Hitler napasti SSSR. Ko će Nemcima vjerovati? Oni se datumima napada prosto igraju. Na taj način nastoje prevariti žrtve, jer računaju sa faktorom iznenađenja. Svuda ranije to je njima upalilo. Kažu, iznenađenje je pola uspeha. Nisu Nemci išli samo na faktor iznenađenja, oni su izučavali zemlje koje će napadati, pa su dosta mjera blagovremeno pripremali. Kod nas u Jugoslaviji ubacili su na vreme hiljade folksdojčera kao petu kolonu i ona je uradila ono što su oni od njih očekivali. U SSSR-u, premda su ubacili nešto svojih sunarodnika, posebno u Ukrajinu, nisu mogli očekivati isti učinak kao onaj u Jugoslaviji. Ali oni su uradili nešto drugo. Oni su preko predsednika Čehoslovačke ubacili poruku kao poverljiv izveštaj, a računali su da će doći do Staljina. Tamo je stajalo da je jedan od najsposobnijih sovjetskih maršala – Tuhačevski, koji je bio u nekoj posjeti Zapadu, kontaktirao neke svoje tamošnje krugove. Nemci su dobro poznavali Staljina, znali su njegovu surevnjivost prema maršalu Tuhačevskom, kao i obazrivost prema Zapadu. Znali su da Staljin ima puno poverenje u odnosu na predsednika Beneša. Ovaj poduhvat nemačke obaveštajne službe odigrao je ulogu kakvu je Hitler želeo. Tako je Staljin naredio da se uhapsi ne samo maršal Tuhačevski, nego poveća grupa generala i maršala. Posle toga je razumljivo što se nemačka armija tokom rata susrela sa mladim neiskusnim komandantima Crvene armije. Staljin je neke darovite starešine, kao Rokosovskog i druge, morao izvlačiti iz logora i upućivati u borbu.
Kada se razmatra ishod rata na Istoku, naročito u prvom periodu, mora se imati u vidu i Staljinova pogreška. Ona je imala svog uticaja. Naime, Staljin nije verovao podacima koji su do njega dolazili, da će Nemačka napasti SSSR. On je smatrao to intrigama Zapada i Čerčila. Čerčil je posle pada Jugoslavije upozorio Staljina da će uskoro uslediti napad na SSSR. Staljin je, čitajući tu Čerčilovu poruku, rekao: “Sve dok ne saznamo prave Hitlerove namere, ne bismo smeli komplikovati odnose sa njim”. Premda je bilo više najava o skorašnjem napadu Nemaca, Staljin se držao svog nepoverljivog stava.
Hitler je posle pada Jugoslavije, odmah razmatrao i plan “Barbarosa”. I tada je naredio da se više ne sme odlagati početak napada, jer vreme radi za protivnika. Pa i onda kad je prebegao nemački podoficir i dao podatak napada, Staljin je još mislio da je to neki provokator.
I da je tada nešto, iako je sve bilo prekasno, urađeno, možda bi mnogi životi bili spašeni. Staljinova je velika greška što je verovao da neće još doći do nemačkog napada i da su sve vjesti o sukobu Čerčilove provokacije. I onda kada je trebalo narediti armijama prve borbene linije da zaposjednu položaje, po sugestiji Staljina, Žukov upozorava komandante tih armija da ne nasjedaju provokacijama.
A već sledeće noći pred zoru, 22. juna, Molotov je na zahtjev nemačkog ambasadora grofa Fon Šulenberga, imao neprijatan susret. On je Molotovu pročitao Hitlerov Memorandum koji je saopštavao optužbe na račun Sovjetskog Saveza – kako koncentriše trupe na nemačkim granicama. To je bila objava rata sovjetskoj državi.
Mogao je Hitler napasti SSSR i bez ove najave. Ali i to je neka igra Adolfa Hitlera. Staljin je tada uvideo svoju grešku, ali bilo je kasno.
Hitler još nije video svoju grešku. U svakom ratu neko mora da strategijski pogreši. Staljinova greška koštala je SSSR. Pale su ljudske žrtve koje nisu smele niti bile potrebne. Hitlerova greška koštala je sudbine nemačku državu i života tvorca ove pogreške. Greška Hitlerova je što je otvorio drugi, Istočni front, a da nije rešio, zatvorio onaj prvi, Zapadni, koji je još bio aktivan. Borbu u isto vreme na dva fronta nije mogao dobiti ni snažni nemački narod. Druga Hitlerova greška je što je otvorio ovaj drugi – Istočni front prekasno, usred leta. Svakako da je na to uticala i ratna kampanja sa Jugoslavijom. Ipak, jasno je da Hitler nije izvukao pouku od ranijeg osvajača Rusije Napoleona, pa je i prošao kao Napoleon.
Eto, u ovom slučaju pale su greške na obe strane. Ipak, plan “Barbarosa” počeo je da se odvija.
Nemačke trupe iznenadile su jedinice sovjetske armije koje su bile razbacane po ruskom prostranstvu, nisu bile na položajima i raspoređene za borbu. Nemci su se kretali velikom brzinom i razbijali su sovjetske trupe, deo po deo. Sovjetskom komandovanju i Staljinu bilo je veoma teško.
Tamo daleko, u Londonu, Čerčila je vjest o Hitlerovom napadu na SSSR obradovala. On je rekao: Ovo je božiji dar. I istog dana se preko radija obratio naciji. Tada je rekao da se Engleska opredeljuje na stranu Sovjetskog Saveza u ratu sa Nemačkom. U Jugoslaviji ova vjest je u prvi mah obradovala mnoge. Očekivanja su bila da će sloboda u našu napaćenu zemlju sada stići ubrzo. Ali, mnoge su zbunila brza i duboka napredovanja nemačkih armija kroz ruska prostranstva. Ipak, ruski čovjek i ruska zima slomili su Hitlerovu armiju.