One snage iz inostranstva koje su planirale i radile da se razbije Jugoslavija, planirale su i radile da se to izvede uz krv, uz borbu, umiranje i zlo koje rat nosi sa sobom. Njima tuđa krv, tuđa nesreća ne smeta samo ako to doprinosi da se ostvare planovi koje su postavili.
Na nesreću naroda Jugoslavije, stranim silama je trebao sukob negde na prostoru Evrope, a najbolje im je odgovarala Jugoslavija. Kada je nestao jedan blok – Varšavski pakt, trebao je velikim silama Amerike i Nemačke neki dokaz za opstanak, za zadržavanje NATO pakta, trebao je neki sudar tu na prostoru Evrope. I otvorili su sukob na prostoru Jugoslavije. To je ubedilo države sveta i Evrope da dalje opstane vojni žandar NATO pakt i da straši svet. Njihova agentura u zemlji prosula je tone laži, mržnje i trebalo je nečim to zaliti, a to je bila krv ovog nedužnog naroda. Glavni agenti koji su se našli na čelu država i naroda su i sami želeli, a iz inostranstva su podržani, da otvaraju sukobe, da zavade narode Jugoslavije kako ih niko više ne bi mogao spojiti u jednu državu. Tako je Kučana požurivao Genšer da otvori sukob. Tuđmana i Aliju nije ni trebalo podstrekivati, oni su sami to želeli. Tako je počelo. Nesposobnost vojnog vrha i rukovodstva Srbije, a možda ne samo nesposobnost, prolilo se mnogo više krvi nego što je trebalo. Bili smo žrtva stranog uticaja i stranog mešanja i izdaje unutar zemlje, a sve je narod platio cjenu. Nekome je trebalo da stvori uslove za ostvarivanje nekakvog novog svetskog poretka. Njega žrtve i nečije nesreće i patnje nisu interesovale.