Mora se priznati da je Hitler pokušavao da bez borbe uključi Jugoslaviju u kola fašističkih država Nemačke i Italije. Rukovodstvo Jugoslavije pokušavalo je da izbegne ulazak u pakt Rim – Berlin, ali i da izbegne rat. Odugovlačilo je s potpisivanjem Pakta, čekajući da će se desiti neko čudo i spasiti zemlju. Čuda nije bilo, nego su bili primorani da se odluče. Morali su, jer je Hitler ozbiljno upozorio da više nema čekanja. Ministar spoljnih poslova Cincar Marković i predsednik vlade Cvetković otputovali su u Berlin da potpišu sporazum o predaji Jugoslavije bez borbe. Međutim, tek kad su stigli u Berlin, saznali su da je pobuna u Beogradu i drugim gradovima Srbije. Saznali su da je narod na ulicama i da uzvikuje “Bolje rat nego pakt”. Saznali su da narod traži smenu izdajnika, a to su princ Pavle i Dragiša Cvetković. Kada su se ova dvojica vratila u Beograd, više nije bilo reči o pristupanju Paktu. Jugoslavija je dobila novo vojno rukovodstvo, a to je bila vlada generala Dušana Simovića. Hitler je ovim postupkom naroda u Jugoslaviji bio ogorčen. Nije mogao da shvati takvu drskost. Smatrao je to poniženjem nemačkog Rajha. Tražio je da se Jugoslavija kazni.
I tako, 6. aprila, u nedelju, rano ujutru, Jugoslavija je „dobila“ rat. Bez obzira što se danima u zemlji govorilo samo o ratu, tanana nada u mogućni mirni izlaz iz ove zamke još je tinjala. Predsednik vlade, general Simović, tog jutra se spremao da udaje ćerku. Kratka borba sa mnogo nadmoćnijim neprijateljem okončala se brzom kapitulacijom i interniranjem gotovo celog oficirskog kadra jugoslovenske vojske u zarobljeništvo i nemačke logore. Vlada i mladi, nepunoletni kralj su napustili zemlju. Malodušnost se tako prenela i na narod. Ljudi na čelu države bili su puni optimizma i javno hrabrili sebe i druge. “Neka Hitler samo krene, pokazaćemo mi njemu”, govorili su. A pokazali su potpunu nespremnost i neozbiljnost u odlučujućim trenucima.
Fašistički zapovednici su se veoma dobro spremili za napad na Jugoslaviju. U sećanju nemačkog Generalštaba ostale su i borbe u Srbiji tokom Prvog svetskog rata. Jugoslavija je napadnuta 6. aprila, iznenada, u rano jutro.
Tog dana poginulo je u Beogradu oko 2.000 ljudi, žena i dece. Hitler je verovao da je s Jugoslavijom kao državom gotovo.