Smenjivanje Aleksandra Rankovića-Marka, čovjeka vrlo bliskog Titu, čovjeka odanog partiji i revoluciji: U vezi odlaska Rankovića sa političke scene ima mišljenja da je usledilo intrigama strane agenture, ali i zbog sopstvene nebudnosti.
Ranković je optužen da je prisluškivao Titovu kuću, da je prisluškivao Tita i njegovu suprugu Jovanku. Da je u te svrhe iskoristio organe UDBA i da je prisluškivao još i određen broj odgovornih rukovodioca.
Da li je Ranković prisluškivao Tita? General Ivan Mišković koji je od komisije koja je ispitivala ovaj slučaj bio određen da proveri tehniku i tehničke mogućnosti prisluškivanja kaže da prisluškivanje nije dokazano. On tvrdi da je već kada je ušao u Titovu kuću, dva dana pre toga su tu boravili stručnjaci iz MUP Hrvatske koji su po nalogu Ivana Steve Krajačića izvršili svoj pregled. Našao sam, tvrdi Mišković, rasklopljene telefone u spavaćim sobama Tita i Jovanke, tu su se nalazila i sredstva za prisluškivanje. Da li su ugrađivani nekada ili su namerno, sada, od stručnjaka MUP Hrvatske tu stavljeni, to se nije moglo saznati. Zato nismo mogli potvrditi da je bilo prisluškivanja.
Šta je ovde agentura sa Istoka ili Zapada želela da postigne? Svakako da iz vrha partijskog političkog tjela ode još jedan veoma blizak Titov saradnik. Da Tito ostane usamljen, da bi tako bio lakši plen za prihvatanje onih predloga koji mu se upućuju sa neke od stranih država.
Strane agenture ovde su vrlo uspešno napravile zamku, ubacili su u igru prisluškivanje. Mnogi misle da je glavni organizator ove igre bio Ivan Stevo Krajačić, stari poznati obaveštajac, povezan zvanično sa Moskvom, ali niko ne može tvrditi da je radio samo sa jednom stranom. Takođe, neki pretpostavljaju da je on u ovu igru uvukao Titovu suprugu Jovanku. Takvo mišljenje postoji zato što je Krajačić posle demobilizacije iz sela Pećani u Liki namerno doveo u Beli dvor demobilisanu partizanku Jovanku da bude sobarica kod Tita.
Vlado Dedijer piše da je to Krajačić uradio po zahtevu Moskve, da bi iz prve ruke bili obavešteni o tome šta Tito radi. Jasno, postavlja se pitanje zašto je za ovaj zahtev Moskve Krajačić izabrao između toliko partizanskih boraca baš Jovanku Budisavljević iz sela Pećani. Dedijer i neki misle da je Krajačić morao znati ono što tvrdi porodica lekara Martineca, kako je navodno Jovanka tokom rata bila od ustaša zarobljena i da je nekoliko meseci boravila u njihovoj kući u Zagrebu i da je posle iznenada nestala. Zaprepašćeni su bili kada su je na snimku videli kao Titovu suprugu, i to baš tu devojku koja je bila kod njih. Pretpostavlja se da je sa Hebrangom ponovo ubačena u partizane. Lekar Martinec je obavestio pukovnika iz KOS koji je došao u Beograd i sa tim podatkom upoznao Rankovića i navodno on mu je rekao “Boga mu, sad je sve to kasno”, i kako je pričao taj pukovnik, dao mu je neke stvari da preda porodici Martinec sa porukom da ćute. Oni su zaista, bar privremeno, zaćutali.
Ali, to je imao u vidu Krajačić kada je birao osobu koju je trebalo ubaciti u Titovu blizinu. Ta osoba, s obzirom na prošlost, morala je slušati i sve zahteve Krajačića izvršavati. Međutim, nekako su ili Krajačić ili Jovanka saznali da je Marko obavešten o njenom ratnom boravku u Zagrebu. To je već bilo opasno i trebalo je Rankovića nekako eliminisati. Oni su smislili način, prisluškivanje, smislili i organizovali kako da to izvedu.
Stranim agenturama koje su preko Krajačića ovo radile cilj je bio da oslabe Jugoslaviju, da je prisile da se osloni, po svemu, na SSSR kao Bugarska, Češka i druge. Krajačić, pak, kao hrvatski nacionalista koji nije podnosio Srbe, nije podnosio ni Rankovića i želeo je da zauzme njegovo mjesto u hijerarhiji Jugoslavije. Ranković je u ovoj igri platio ceh. To je i zaslužio. On je, bez obzira na odnos prema Titu, morao naći načina da ga sa ovom igrom Krajačića i drugih upozna. Ovako, znao je da Krajačić ima agenta u Titovoj blizini, a da to Tito ne zna, premda je sumnjao.
Ako je vjerovati porodici Martinec, onda se ova varijanta igre oko Rankovića može prihvatiti, takođe ako je vjerovati i Dedijeru, pa i časopisu “Globus” iz Zagreba, koji je deo ove igre preneo u javnost, a može im se vjerovati pošto niko ništa od iznetog nije demantovao.