Svaka država ima na čelu rukovodioca ili instituciju koje po Ustavu imaju pravo i obavezu da obavlja za interese te države sva važna pitanja. Znači, ta ličnost ili institucija su odgovorni da se svi državni poslovi obavljaju i izvršavaju u interesu te države. Jugoslavija je u vrijeme devedesetih godina za rukovođenje državom imala kolektivno tjelo – Predsedništvo SFRJ. Ta institucija, Predsedništvo SFRJ, stvorena je u Titovo doba. Djelimično da pomogne Titu u obavljanju državnim poslovima, a de fakto Tito je to uradio da posle njega ne bi došlo do borbe za vlast. Tako je ovo Predsedništvo koje se našlo na čelu države devedesetih godina imalo po jednog člana iz svake republike i iz dve pokrajine. Po Ustavu predsednik se menjao svake godine. Tako i ovo sadašnje predsedništvo, prvi član koji je predsedavao bio je iz Slovenije, a to je bio Janez Drnovšek. Drugi je iz Srbije bio je Bora Jović, zatim član predsedništva iz Crne Gore je bio Bućin, iz Hrvatske Stipe Šuvar, iz Bosne je član Bogić Bogićević, iz Makedonije Tupurkovski, zatim iz Vojvodine Zelenović, a ispred Kosova Sapundžija. Međutim, uskoro su na zahtev republika napravljene izmjene. Tako je Hrvatska povukla Stipu Šuvara i zamjenila ga sa Stipom Mesićem, Crna Gora je Bućina zamjenila sa Brankom Kostićem, Vojvodina je na mjesto Zelenovića poslala Jugoslava Kostića, a Kosovo pak zamjenilo je Sapundžiju sa Bajramovićem.
Kada je stvarana ovakva instituciju koja treba da rukovodi svim državnim poslovima, smatralo se da u ovo telo republike treba da biraju najsposobnije rukovodeće ljude da bi mogli izvršavati teške i složene državne poslove. Svi oni sačinjavali su i vrhovnu komandu. Znači, nacionalna strategija spoljne politike i odbrane zemlje bila je u domenu njihove djelatnosti. Zatim, ovo Predsedništvo kao najviši državni organ bilo je odgovorno za celovitost i jedinstvo zemlje, zatim oni su odgovarali za suverenitet bezbednost opstanka i postojanja Jugoslavije. Može se reći da su ranija predsedništva izvršavala ustavne obaveze. Međutim, sada se tu mnogo tog promenilo. Izvršena je suštinska kadrovska promena. Naime, više u ovaj forum koji se zvao Predsedništvo SFRJ nisu upućivane najsposobnije ličnosti iz republika. Sada su takve ličnosti postojale na funkcijama predsednika republika, pa je tamo zadržana i vlast. Sada su ovi predsednici republika poslali u ovo najviše državno jugoslovensko tjelo drugostepene ličnosti. Znači, uputili su ljude koji treba da izvršavaju ono što od njih budu tražili oni koji su ih uputili. Prema tome, Predsedništvo SFRJ više ne koncipira državnu politiku, ona se stvara negde gde joj nije mesto. Ranije se državna politika stvarala u Predsedništvu SFRJ, sada se to rukovođenje Jugoslavijom dezintegrisalo na osam mesta. Tako je svako gradio i sprovodio državnu politiku kako kome odgovara. Politika koja se stvarala u republičkim i pokrajinskim centrima prenjela se i na organ koji se zvao Predsedništvo SFRJ. Tako su pojedini članovi, oni iz Slovenije, Hrvatske, Kosova bili za rasturanje Jugoslavije, a oni pak iz Srbije, Crne Gore, Vojvodine za opstanak, dok su oni iz Bosne i Makedonije bili neodlučni, nisu se u ovoj situaciji snalazili.
Prema tome i ovaj forum, kao i republike koje su ih poslale, bio je nejedinstven, pa prema tome nije mogao donositi nikakve odluke koje bi bile za zemlju Jugoslaviju korisne. Ipak, bez obzira što to nije bilo ono pravo, ustavno predsedništvo, ono je tada postojalo, ono je nešto moralo i da radi. Bila je po ustavu i vrhovna komanda. Ali, nažalost, tu se spojilo nejedinstvo interesa i nedoraslost ili bolje rečeno, ovaj sastav rukovodećih ljudi pojedinačno i svi skupa nisu raspolagali sa potrebnim državničkim dometom, a sa još manje vojnog znanja i iskustva da bi vodili zemlju i armiju u jednoj ratnoj situaciji. Oni istina ništa o ratu nisu znali, ali su se mješali i nisu tražili savjet i pomoć da te poslove bar nešto pametnije obave. Oslonili su se na postojeće vojne organe koji takođe nisu bili na potrebnoj visini događaja.
Rušitelji Jugoslavije ovakvim radom, postojanjem odgovornih foruma bili su sigurno zadovoljni. Najviši državni organ, Predsedništvo SFRJ, umesto da rukovodi državnim interesima, ono se uplitalo u događaje i unosilo zbunjenost, potištenost i razočaranje. Treba ovaj forum i shvatiti, ako Hrvatska, odnosno Tuđman smenjuje Stipu Šuvara koji je želeo dobro Jugoslaviji i šalje Stipu Mesića koji izjavljuje – da je došao da bude poslednji predsednik Jugoslavije, znači dolazi da sabotira, da razbija Jugoslaviju i tu već ima Drnovšeka iz Slovenije i Sapundžiju sa Kosova, šta reći, oni koji ruše Jugoslaviju bili su više nego zadovoljni.
Svima je jasno, ko je unutra u Jugoslaviji najodgovorniji za sve ono što se desilo: da su to predsednici republika, ali i članovi Predsedništva SFRJ imaju deo odgovornosti. Oni su prihvatili ulogu i radili ono što su od njih tražili predsednici republika. Zašto, što nisu dali ostavke?
Možda će se neko naći ko će proniknuti dublje u uzroke i korene katastrofe nestanka komunističke Jugoslavije. Svakako, u vreme uspona komunizma u Jugoslaviji stvorena je posle obnovljena Jugoslavija. Kasnije, kad su komunisti zaboravljali svoju ideologiju i počeli da usvajaju i primenjuju svako svoj nacionalizam, Jugoslavija se polako utapala u vode nacionalnih želja. Nijedan nacionalizam nije nevin, to je bolest. Od te bolesti niko nije imun. Jugoslavija je mogla opstati i razvijati se da je prihvatila i primjenila život u bratstvu i jedinstvu. Ipak, tu komunističku Jugoslaviju stvarali su komunisti, to što je nje nestalo treba uzroke tražiti u radu i postupcima stvaraoca i još više između njihovih naslednika. Disidenti su nastali među komunistima, oni su gurali i pomagali svakog ko je bio spreman da ruši režim komunističke Jugoslavije. Kako može opstati Jugoslavija ako komunista Milošević sprečava komunistu Šuvara, i to tada predsednika SKJ, da prođe preko Srbije i da posjeti Kosovo? A oba su momentalno funkcioneri iste partije.
Kako sada, u ovim novim okolnostima, izgleda i kako radi ovo sadašnje Predsedništvo? Prvo, više u sastav ovog foruma nisu slati prvorazredni kadrovi, nego drugo i trećerazredne ličnosti. To je i normalno, jer oni nisu odlučivali više o sudbini zemlje. To su sada radili predsednici republika. Drugo, svaka republika slala je ličnost koja je mogla i trebalo da sprovodi njenu određenu politiku. Tako su iz Srbije, Crne Gore i Vojvodine poslate ličnosti koje su trebale da se zalažu za jugoslovensku opciju, naime za federativno uređenje Jugoslavije, dok su iz Hrvatske, Slovenije i Kosova poslati za članove oni koji su tražili da se Jugoslavija u prvo vreme zadrži kao konfederativna zajednica da bi se kasnije lakše odvojili i izašli iz nje. Makedonija i Bosna poslali su ljude koji su čekali da vide kakav će biti ishod duela ove dve glavne grupacije u okviru Jugoslavije. Da se o svakom detalju gledalo kako se u ovom forumu radi, vidi se po slučaju sa Stipom Šuvarom. Pošto sa njegovim stavom oko razbijanja Jugoslavije predsednik Hrvatske Tuđman nije bio zadovoljan, on je Šuvara opozvao i na njegovo mjesto poslao Stipu Mesića.